OHANGARON VODIYSI AHOLISINING QADIMGI VA O‘RTA ASRLAR DAVRI MAFKURAVIY DUNYOSI (SUYURLITEPA YODGORLIGIDAN TOPILGAN MODDIY MANBALAR ASOSIDA)

Авторы

  • Ubaydulla Ismoilov

DOI:

https://doi.org/10.47390/SPR1342V4I5Y2024N01

Ключевые слова:

Ohangaron, Iloq, terrakota, shamanizm, otashparastlik, statuetka, Qovunchi madaniyati, Farn, sopol dasturxon, pentagram.

Аннотация

Ushbu maqola Ohangaron vodiysining qadim va o‘rta asrlardagi aholisining ma'naviy va madaniy hayotini chuqur o‘rganishga bag‘ishlangan. Arxeologik qazilmalar va topilgan yodgorliklar asosida Ohangaron vodiysida yashagan aholining diniy e’tiqodlari, madaniyati va ijtimoiy hayoti haqida ma'lumot beriladi. Qadim va o‘rta asrlar mobaynida bu hududda istiqomat qilgan aholining turmush tarzi, diniy marosimlari va mafkuraviy qarashlari tahlil qilinadi.

Библиографические ссылки

А. Азизов. Ўзбек маданиятида ҳайвонот олами билан боғлиқ тасаввурлар (Фарғона водийcи мисолида). Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. Тошкент, 2023

А.А. Михеева. Христианство на территории Средней Азии по археологическим источникам (IVв. – нач. XIII в.). Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Том I, II, III. Санкт-Петербург, 2023. 846 с.

А.Аскаров. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. – Ташкент. 1977. – С. 84.

Агзамходжаев Т. Раскопки погребальных курганов близ станции Вревской // ИМКУ. – Ташкент, 1961. – Вып. 2. – С 223-235.

Альбаум Л.И. Некоторые культовые предметы в Музее истории Узбекской ССР // Времен связующая нить. Ташкент, 1992. – С. 67-82;

Аскаров А. Сапаллитепа. Ташкент, 1973. – С. 97.

Аширов А.А. Ўзбек маданиятида сув. – Тошкент: Akademnashr, 2020. 76-бет.

Бабаяров Г. Заметки по истории нумизматики раннесредневекового Чача (III – VIII вв.) // Проблемы древней и средневековой истории Чача. / Под. ред. Ш. Камолиддин. Berlin: LAP Lambert Academic Publishing, 2013. С. 9-63.

Байпаков К.М., Ерзакович Л.Б. Керамика средневекового Отрара. Алматы, 1990. 212 с.;

Беленицкий А.М. Конь в культах и идеологических представлениях народов Средней Азии и Евразийсеий степей в древности и раннем средневековье // КСИА. – М.: Наука, 1978. – № 154. – С. 32.

Воронец М.Э. Каменное изображение змей из кишлака Сох Ферганской области // КСИИМК. Вып. 61. – Москва, 1961;

Д.Р. Нормуродов, Б.И. Исабеков. Кумушкондан янги топилган қадимий қабр-қўрғон тўғрисида мулоҳазалар. Elektron jurnal 2023-yil oktyabr oyi soni №10 (48). 167 – 172-betlar.

Литвинский Б.А. Канюйского-сарматский фарн.- Душанбе, 1968. - С. 46-58,75-111.

Мирбабаев А.М. Дахмаки Курката: раскопки и исследования. Материальная и духовная культура Уструшаны//Древняя Уструшана: города, их локализация и хронология. – Душанбе. 2005. – С. 395.

Нормуродов Д. Тошкент воҳасининг қадимги ва ўрта асрлар даври моддий маданияти тарихи (милоддан аввалги XIII–милодий XIII аср бошлари): Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси. Тошкент, 2019. 81-бет.

Сагалаев А.М., Октябрьская И.В. Традиционное мировоззрение тюрков Южной Сибири. Новосибирск: Наука, сиб. отд, 1990. 209 с.

Соколовская Л.Ф. Неглазурованная керамика средневекового Самарканда, как фактор экономики городского ремесла (по материалом городища Афрасияб кон.VII нач.XIII вв): Дисс. канд. ист. наук. Ташкент, 1995. 112 б.

Сулейманов Р.Х. Нефедов Н. Раскопки святилища храма городища Еркургана. //ИМКУ . Вып.15. – Ташкент. – С.54-56.

Толстой Н.И. Переворачивание предметов в славянском погребальном обряде // Исследования в области балто-славянской духовной культуры: Погребальный обряд. Масква, 1990. С. 119-128;

Ю.Ф. Буряков. Канка и Шахрухия. Древние города Чача и Илака на Великом Шелковом пути. Ответственный редактор: Д.А. Алимова - Ташкент, 2011. Литвинский Б.А. Кангюйско-сарматский фарн. – Душанбе, 1968. – С. 92.

D. Normurodov, U. Ismoilov. On new discoveries of Kaunchi culture found in Yangiyul district.// Internotional Scientific. Jurnal Theoretikal & Applied Science. Volume. 92. Philadelphia, USA. 2020. Pr. 140-143.

D. Normurodov. Toshkent vohasining qadimgi va o‘rta asrlar davri moddiy madaniyati tarixi. 2023. 468 bet.

Furqat Toshboyev. Ustrushona chorvadorlarining antik davrdagi madaniyati/«TAFAKKUR QANOTI» nashriyoti, 2014. 69-bet.

U.Ismoilov. Yuqori Ohangaron qadimgi davr aholisining ma’naviy hayoti (Ertosh-do‘lana yodgorligi misolida). Muzeyshunoslik XXI asrda: tadqiqotlar, an’analar va innovatsiyalar” xalqaro ilmiy-amaliy anjuman to‘plami. 3-kitob. 2023.

Г.Ч. Каттаева. Сополли маданиятининг заргарлик буюмлари. Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD)илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Термиз 2021, 151 бет.

Загрузки

Опубликован

2024-05-21

Как цитировать

Ismoilov, U. (2024). OHANGARON VODIYSI AHOLISINING QADIMGI VA O‘RTA ASRLAR DAVRI MAFKURAVIY DUNYOSI (SUYURLITEPA YODGORLIGIDAN TOPILGAN MODDIY MANBALAR ASOSIDA). Ижтимоий-гуманитар фанларнинг долзарб муаммолари / Актуальные проблемы социально-гуманитарных наук / Actual Problems of Humanities and Social Sciences., 4(5). https://doi.org/10.47390/SPR1342V4I5Y2024N01