SUYIRLITEPA YODGORLIGIDA OLIB BORILGAN ARXEOLOGIK TADQIQOTLAR VA TOPILGAN AYRIM TANGALAR TAHLILI
Kalit so'zlar
https://doi.org/10.47390/SPR1342V5SI10Y2025N01Kalit so'zlar
Suyurlitepa, Ohangaron vodiysi, Iloq, Choch, ark, shahriston, rabot, ibodatxona, shaharsozlik, numizmatika, Somoniylar, Qoraxoniylar, Sugʻd, savdo-sotiq, metallurgiya, arxeologik qatlam, davrlashtirish.Annotasiya
Ushbu maqolada Toshkent viloyati Ohangaron tumani Qorabuloq qishlogʻida joylashgan Suyurlitepa yodgorligining shakllanishi, rivojlanishi va tarixiy davrlashtirilishi arxeologik va numizmatik manbalar asosida tahlil qilinadi. Maydoni 80 gektarni tashkil etuvchi bu yodgorlik dastlab 1960-yilda Y. Buryakov tomonidan qayd etilgan. Keyingi yillarda olib borilgan ilmiy tadqiqotlar natijasida Suyurlitepa shahar tipidagi yodgorlik boʻlib, uning tuzilishi ark (hokim qarorgohi), shahriston (shahar markazi), rabot (hunarmandlar va savdogarlar mahallasi) hamda ibodatxona (diniy markaz) qismlaridan iborat ekani aniqlandi. Qazishmalar davomida topilgan tangalar shahar hayoti milodiy III–V asrlarda boshlangan va XIII asr boshlarigacha uzluksiz davom etganini koʻrsatadi. Tangalar tahlili asosida Suyurlitepa Choch–Iloq oʻlkasining muhim siyosiy, iqtisodiy va diniy markazlaridan biri boʻlganligi, bu yerda Sugʻd, Somoniy va Qoraxoniy davrlariga oid pul muomalasi faol boʻlganligi aniqlanadi. Shuningdek, metall ishlov berish, savdo-sotiq yoʻllari va shahar infratuzilmasining shakllanish jarayonlari ham yoritilgan. Tadqiqot natijalari Suyurlitepaning Oʻrta Osiyodagi ilk oʻrta asr shaharsozlik madaniyatining rivojlanishida alohida oʻringa ega boʻlganini isbotlaydi.
Manbalar
1. Буряков Ю.Ф. Генезис и этапы города и городской культуры Ташкентского оазиса. – Ташкент: Фан, 1982. – 212 с.
2. Аширов С. Потерянная столица государства Илак// “Правда Востока” gazetasi, 20. VII. 2007, – №140.
3. Аширов С.А. К локализации Тунката – столицы Илака // Проблемы древней и средневековой истории Чача / Отв. ред. Ш.С.Камолиддин. Saarbrucken: LAP, 2013. – С. 355 – 362.
4. Аскаров А.А., Исабеков Б.К. Вопросу о локализации столицы средневекового владения Илак // Проблемы древней и средневековой истории Чача / Ред. Ш.Камолиддин. – Saarbrucken, 2013. – С. 345 – 353;
5. Исабеков Б.К. Юқори ва ўрта Oҳангарон водийсининг қадимги ва ўрта асрлар даври маданияти: Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. – Тошкент, 2022. – 142 б.
6. А. Асқаров, Х. Матяқубов, Д. Нормуродов, Б. Исабеков, У. Исмаилов//Суйирлитепа ёдгорлигида олиб борилган археологик қазишмалар. Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. № 13, 2020 йил. 15–41-бетлар.
7. Асқаров А., Исабеков Б., Жўрақулов Б., Исмоилов У., Тўхтасинов Д., 2023 йилда Суйирлитепа ёдгорлигида олиб борилган археологик тадқиқотлар // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. – Самарқанд, 2024. – №16. – Б. 83–89;
8. Асқаров А., Исабеков Б., Жўрақулов Б., Мамиров О., Исмоилов У. 2023 йилда Тункат ёдгорлигида олиб борилган археологик тадқиқотлар // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. – Самарқанд, 2024. – №16. – Б. 76–82.
9. U. Ismoyilov. Oʻrta ohangaron shaharlarining qadimgi va oʻrta asrlarga oid qabristonlari (Suyurlitepa yodgorligi misolida). UzA Elektron jurnal. №10 (48). 2023-yil. – В. 192 – 200.
10. Буряков Ю.Ф. Горное дело и металлургия средневекового Илака (V – начало XIII вв.). – М.: Наука, 1974. – 128 с.
11. Буряков Ю.Ф. Историческая топография древних городов Ташкентского оазиса (историко-археологический очерк Чача и Илака). Ташкент: Фан, 1975. 202 с.
12. Н.Я. Бичурин (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. // Т. I. М.-Л.: Изд-во АН СССР. 1950. 382 с.
13. Нормуродов Д.Р. Тошкент воҳасининг қадимги ва ўрта асрлар даври моддий маданияти тарихи (милоддан аввалги XIII – милодий XIII аср бошлари) // Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. – Тошкент. 2020. – Б. 194.
14. Массон М.Е. Ахангеран: археолого-топографический очерк. – Ташкент, Изд-во Академии Наук УзССР, 1953. – С. 27.
15. Normurodov D. Toshkent vohasining qadimgi va o’rta asrlar davri moddiy madaniyati tarixi (miloddan oldingi XIII – milodiy XIII asr boshlari). – Toshkent: Renesans press, 2023. – Б. 330.
16. Бабаяров Г. Древнетюркские монеты Чачского оазиса (VI–VIII вв. н.э.). Ташкент: изд. Национальной библиотеки Узбекистана им. Алишера Навои, 2007. 120 с
17. Бобоёров Ғ.Б. Ғарбий турк хоқонлиги: тарихи ва танга-пул тизими. – Т.: “Tafakkur avlodi” 2021. – 224 б.
18. Давидович Е.А. Денежное обращение в Мавераннахре при Саманидах // Нумизматика и эпиграфика. – М.: Наука, 1966. – Вып. VI. – С. 103–134.
19. Sh. Kamoliddin, T. Kocaog‘lu. O‘zbek davlatchiligi tarixidan: Somoniylar sulolasi (IX – X asrlar) / Oliy o‘quv yurtlarining tarix fakultetlari talabalari uchun o‘quv qo‘llanmasi. Toshkent: Fan ziyosi, 2024. – 157 b.
20. Ш.С.Камолиддин, З.А.Илхамов. Cаманиды: из истории государственности Узбекистана в IХ – Х вв.. – Т.: 2018. – 193 С.
21. Азамат Зиё. Ўзбек давлатчилиги тарихи. Энг қадимги даврлардан Россия босқинига қадар. – Тошкент: Шарқ, 2001. – 368 б.
22. Кочнев Б.Д. Нумизматическая история Караханидского каганата (991-1209 гг.). Часть I. Источниковедческое исследование / Ответ. редактор В. Н. Настич. – Москва: София, 2006. – 344 с.
23. Normurodov D.R. Banokat-Shohruxiya. – Toshkent: Fan, 2022. – 56 b.





