TURKISTON VAQTLI MATBUOTI TARIXI: XIX ASR OXIRI - XX ASR BOSHLARI
Kalit so'zlar
https://doi.org/10.47390/SPR1342V5SI4Y2025N02Kalit so'zlar
litografiya, poligrafiya, matbuot, gazeta, jadid matbuotiAnnotasiya
Dastlab Markaziy Osiyoda bosmaxona va litografiyalar Toshkent, Xiva, Buxoro, Samarqand, Andijon kabi shaharlarda faoliyat olib bordi. Bosmaxona ishining yoʻlga qoʼyilishi matbuot sohasi uchun eshik ochib berdi . XIX asr oxiri XX asr boshlarida Turkistonda bir qator gazetalar nashri yoʻlga qoʻyilishi bosmaxona ishi tarixi bilan bir qatorda Oʼzbekiston matbuoti ishi tarixini ham boshlab berdi. Maqolada bu borada baʼzi fikr va mulohazalar bildirilgan.
Manbalar
1. Абдуазизова Н.А. Туркистон матбуоти тарихи (1870-1917). – Тошкент, «Академия», 2000.
2. Авлоний A. Олим ва журналист. “Ёш ленинчи”, 1989, 18 июль.
3. Авлоний А. Танланган асарлар. 1-жилд. Тошкент: «Маънавият», 1998.
4. Бабаханов М. Из истории периодической печати Туркестана. – Душанбе, Изд. Дониш, 1987.
5. Бобохонов А. Ўзбек матбааси тарихидан. – Тошкент: Ғ.Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. – 1979.
6. Брагинский И.С. О природе среднеазиатского джадидизма в свете литературной деятельности джадидов. – В кн.: Из истории таджикской и персидской литературы. – М., 1972.
7. Добромыслов А.И. Ташкент в прошлом и настоящем. Исторический очерк. Ташкент, 1912, стр. 296.
8. Эрназаров Т. Туркистонда вақтли матбуот (1870-1924 йиллар). – Тошкент: Ўзбекистон ССР Давлат нашриёти, 1959.
9. Расулов А.Н. Татарские просветители и полиграфисты в Туркестане (конец XIX – первая четверть ХХ века) // Историческая этнология. 2024. Т. 9. № 4.
10. Симонов Н.Ф. Большевистская печать в Туркестане (1902-1907 гг.). – Т., 1940.